U okviru kampanje I JA SAM U DIS-u predstavljamo vam kolegu Nikolu Simića, direktora kategorije neprehrane.

1. Da li za vas predstavlja izazov da uskladite ravnotežu između poslovnog i privatnog života?

Danas je, u većini zanimanja, teško povući jasnu granicu između privatnog i poslovnog života. To je posebno izraženo u profesijama koje zahtevaju kontinuiranu edukaciju i praćenje trendova. Svako pravljenje pauze u tom smislu, dovodi do ,,gubljenja koraka’’. Navedeno je razlog zašto nastojim da ograničeno vreme u toku jednog dana ne delim na privatno i poslovno već da ga koristim na kreativan način, kako bih u svakom trenutku radio nešto što me motiviše ili ispunjava u bilo kom smislu. Ovde pre svega mislim na osećaj lične ispunjenosti a ne isključivo profesionalne. Smatram da je, u najvećoj meri, posao kojim se neko bavi stvar ličnog izbora, pa samim tim i pitanje privatnog života. Često se preispitujem koliko vremena ,,trošim’’ na aktivnosti koje me opterećuju i šta treba da uradim da to promenim.  Nekada je to lako a nekada baš i nije. Direktan odgovor na pitanje da li je izazovno postići ravnotežu bi bio, da, jeste izazovno ali je i neophodno da se time aktivno bavimo ukoliko želimo da unapredimo kvalitet svog života. Ovde želim da naglasim da taj proces nije samo koristan već i zabavan, čovek nauči svašta o sebi.

2. Da li razmišljate o poslu nakon radnog vremena i da li vam se ideje i rešenja javljaju i nakon 17h?

Da, često. To i vidim kao posledicu današnjeg načina života i isprepletanosti privatnog i poslovnog. Čini mi se da to postaje paradigma današnjice i ne vidim ništa loše u tome, ukoliko se aktivno bavimo time da postignemo balan.

3. Na koji način pobeđujete stresne situacije? Šta vas umiri kada je to potrebno?

Pokušavam da razumem i otklonim uzroke koji su doveli do stresa. Stres vidim samo kao ličnu reakciju na neku eksternu okolnost i nastojim da upravljam tom reakcijom. U stresnim situacijama me najbrže umiruje boravak u prirodi sa porodicom ili bavljenje sportom. Uživam u trenucima kada supruga i ja pokušavamo da osmislimo i kreiramo kvalitetno vreme za našu decu. Nekada zaista bude urnebesno i edukativno za njih, dok u nekim situacijama budemo simbol dosadnih roditelja, u svakom slučaju, mene ispunjava i eliminiše stres.